$("#content a[href^='http://']").attr("target","_blank");

Ознаке

субота, 05. март 2016.

Da li je moguć ishod: "Svi smo mi pobednici?"

Naša tema: Odgovornost u industriji tržišnih komunikacija i vidljivost struke u javnosti


Marijana Agić-Molnar: Dugoročni opstanak ne treba žrtvovati zbog kratkoročne dobiti – Dalila Ljubičić: Loše  navike je teško ispraviti - Milena Kvapil: Važno imati jasan etički kriterijum - Veran Matić: Fascinantno je koliko se ne primećuje uspešnost naše kreativne industrije - Smiljka Dokić Jeremić: Bilo bi lepo da država ponekad i vrati nešto kreativcima koji je uspešno predstavljaju po svetskim festivalima - Vladimir Čeh: U javnosti slika o profesiji je kao i slika o pojmu "marketing" – pogrešna – Miloš Stojković: Zakoni mogu biti usklađeni 100 odsto, ali se često primena "izgubi u prevodu"


Posle dve godine bavljenja industrijom tržišnih komunikacija u dodatku "Marketing&advertizing" odlučili smo da se fokusiramo na temu koja je, zapravo, bila podkontekst svega o čemu smo pisali. Ovaj put eksplicitno o odgovornosti u oblasti koja se "savija" u trouglu klijenti-kreativne agencije-mediji. Ili je, zapravo reč o četverouglu? Jer, da li bi reklame, spotovi, kampanje imale bilo kakvog smisla da nema "četvrtog čoveka". To je primalac poruka, koji je istovremeno potencijalni kupac, zatim potrošač. Za tog pojedinca, odnosno pojedinku, ne bez osnova, može se reći da je lak plen za marketinške poruke jer živi u stvarnosti orijentisanoj ka posedovanju novog, boljeg, skupljeg. Dakle, primalac marketinških poruka kao žrtva! Ipak, da li samo žrtva? U timu koji smo sastavili za vođenje ove priče do kraja, najveći stručnjaci od "sva tri carstva" (klijenti, agencije, mediji), pokušaće da nam objasne kako tržišne komunikacije mogu da teže ishodu "svi smo pobednici". Jednom rečju ka – odgovornosti.

субота, 21. новембар 2015.

Kreativnost je otporna na krizu


Olivera Perković, direktorka Agencije McCann Beograd

Agencija McCann Beograd u finiš tekuće godine ulazi ovenčana sa više priznanja. Među njima su i ona najnovija - na nedavno završenom festivalu Kaktus 2015, proglašena je agencijom godine, a dodeljene su joj i nagrade u tri kategorije. Kada je reč o "Marketingu&Advertizingu", u prethodne dve sezone razgovarali smo sa mnogim kreativcima, kao i drugim predstavnicima tima ove agencije, a sa kojom list Danas realizuje dodatak, ali još se nismo sreli sa Oliverom Perković. Beograđanka koja je praktična i teorijska znanja iz oblasti marketinga, retaila i tržišnih komunikacija sticala u Sjedinjenim Državama i Australiji, poslednje dve godine na čelu je jedne od naših najvećih "kreativnih kuhinji". Pitali smo je, a ona nam je pričala o izazovima pred kojima se nalazi kreativna industrija, o "finesama" koje su uglavnom poznate samo onima "iznutra". Oliveri, koja je u McCannu radila na razlicitim pozicijama,  bez sumnje jesu.

понедељак, 16. новембар 2015.

Beograd konačno odredište najveće kolekcije reklama na svetu

EKSKLUZIVNO: Žan Mari Bursiko čitaocima Danasa otkriva da želi da zavešta svoj fond Jugoslovenskoj kinoteci

Žan Mari Bursiko, osnivač i vlasnik najveće kolekcije reklama na svetu „JMB“, u kojoj se nalazi više od milion i dvesta hiljada reklamnih filmova, saopštio je sinoć za Danas da su u toku pregovori oko zaveštanja ovog fonda Jugoslovenskoj kinoteci. Pregovori se vode daleko od očiju javnosti već godinu dana, a po trenutnom stanju stvari, ova vanredno vredna kolekcija u kojoj se nalaze reklame s kraja 19. veka do onih najnovijih, mogla bi biti arhivirana u depoe Jugoslovenske kinoteke na Koštnjaku već posle Nove godine. Žan Mari Bursiko je čak spreman da snosi troškove transporta celokupnog fonda. Ovu informaciju za naše čitaoce potvrdio je, takođe sinoć, direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović

субота, 17. октобар 2015.

Kreativnost je i dalje na ceni

Naša priča: Kako kreativne agencije pronalaze talente


Ovaj put u Marketingu&Advertajzingu ćemo o temi koja bi svakako mogla da zainteresuje one koji žele da se otisnu u vode tržišnih komunikacija. O tome razgovaramo sa stručnjacima za ljudske resurse i kreativcima iz nekih od naših najvažnijih agencija. Saznajemo da potraga za istinskim talentima nikada ne prestaje



A šta ćeš ti da budeš kad porasteš? To pitanje često odrasli postavljaju deci, a kako ona - deca rastu, sve češće ga postavljaju sama sebi. Na listi "neprolaznih želja" su piloti, lekari, glumci... I novinari, naravno. Eto, recimo, kao novinar, možete da pitate ono što vas interesuje one koji znaju. A kada ste novinar koji je nekad hteo da se "ugnezdi" u kreativnoj agenciji, prosto ne možete da ignorišete priliku da o tome razgovarate sa onima koji deluju "iznutra". U ovom tekstu družimo se sa sve samim - "kapitalcima", stručnjacima koji u nekim od naši najznačajnijih agencija odlučuju ili učestvuju u odlučivanju ko će se pridružiti njihovim kreativnim jatima. Sa nama su Maja Gabrijan, HR direktorka I&F McCann grupe, Ivana Mihajlović, HR menadžerka u Direct Media, Nebojša Krivokuća, Creative Director u agenciji Communis DDB i Igor Božović Digital Account Director u Executive Group.

уторак, 13. октобар 2015.

Jevrejska populacija u Francuskoj je na početku svog kraja

Francuski istoričar Žorž Bensusan otvoreno o antisemitizmu u svojoj zemlji

"Ja nemam ambiciju da kao Francuz delim lekcije Srbima" * Između 2000. i 2015. 47.000 Jevreja otišlo je iz Francuske u Izrael. Istovremeno, ne postoje tačni podaci koliko je ljudi emigriralo u SAD, Kanadu, Australiju, Novi Zeland * "Ako ja o antisemitizmu govorim u svojoj zemlji, rizikujem da budem okvalifikovan kao rasista"



"Ja nemam ambiciju da kao Francuz delim lekcije Srbima. Došao sam u Beograd da govorim o Holokaustu, o sećanju, o antisemitizmu, sa istorijskog aspekta, kao istoričar", kaže nam Žorž Bensusan, istoričar, glavni urednik časopisa o istoriji Holokausta i glavni urednik u Memorijalu Šoe. On je prošle sedmice boravio u Beogradu na trodnevnom seminaru za nastavnike "Istorijski pristup holokaustu i masovni zločini na Balkanu".

Pomirljivo dodaje: "Generacije koje žive danas u Srbiji nisu poznavale Drugi svetski rat, i stoga nisu odgovorne za zločine svojih predaka", ali i upozorava: "Međutim, postoji pitanje pravde. Da bismo se oslobodili teškog nasleđa, treba o njemu iskreno govoriti, pisati. Baš kao i u psihoanalizi, gde se treba suočiti sa onim što je teško, zbog čega je dobar istoričar na izvestan način psihoanalitičar."