Jevrejska populacija u Francuskoj je na početku svog kraja

14:21

Francuski istoričar Žorž Bensusan otvoreno o antisemitizmu u svojoj zemlji

"Ja nemam ambiciju da kao Francuz delim lekcije Srbima" * Između 2000. i 2015. 47.000 Jevreja otišlo je iz Francuske u Izrael. Istovremeno, ne postoje tačni podaci koliko je ljudi emigriralo u SAD, Kanadu, Australiju, Novi Zeland * "Ako ja o antisemitizmu govorim u svojoj zemlji, rizikujem da budem okvalifikovan kao rasista"



"Ja nemam ambiciju da kao Francuz delim lekcije Srbima. Došao sam u Beograd da govorim o Holokaustu, o sećanju, o antisemitizmu, sa istorijskog aspekta, kao istoričar", kaže nam Žorž Bensusan, istoričar, glavni urednik časopisa o istoriji Holokausta i glavni urednik u Memorijalu Šoe. On je prošle sedmice boravio u Beogradu na trodnevnom seminaru za nastavnike "Istorijski pristup holokaustu i masovni zločini na Balkanu".

Pomirljivo dodaje: "Generacije koje žive danas u Srbiji nisu poznavale Drugi svetski rat, i stoga nisu odgovorne za zločine svojih predaka", ali i upozorava: "Međutim, postoji pitanje pravde. Da bismo se oslobodili teškog nasleđa, treba o njemu iskreno govoriti, pisati. Baš kao i u psihoanalizi, gde se treba suočiti sa onim što je teško, zbog čega je dobar istoričar na izvestan način psihoanalitičar."


Na momente sticao se utisak da je naš sagovornik jedva dočekao da dođe u Srbiju ne, kako je sam rekao, da ovde drugima drži lekcije, već da otvori dušu o stanju u svojoj zemlji. Evo podataka koji i iz udaljene srpske perspektive deluju zabrinjavajuće: između 2000. i 2015. 47.000 Jevreja otišlo je iz Francuske u Izrael. Istovremeno, ne postoje tačni podaci koliko je ljudi emigriralo u SAD, Kanadu, Australiju, Novi Zeland. Stoga se zatvaraju jevrejske škole jer nema više učenika, radnje, jer nema mušterija. "Judeizam u Francuskoj je na početku kraja. Ja sam pesimista. To je jasna tendencija, ali kada se suočavaju sa novom situacijom, savremenici često imaju problem da razumeju to novo jer njihov intelektualni sklop datira od pre trideset ili više godina", kategoričan je Bensusan.

- Jedan deo Jevreja koji odlaze imaju ekonomski motiv, ali mnogi iz bezbednosnih razloga, naročito parovi sa decom, koji kažu da više ne žele da žive u strahu. Ali još više zabrinjavajuće što se o tome ne govori u Francuskoj. Demokratija je samo reč, u Francuskoj pre svega vlada oligarhija, a javnošću dominira medijska oligarhija koja nameće svoje viđenje stvarnosti. Drugačiji glasovi se teško čuju. Postoje snage koji ne dozvoljavaju da se vide te drugačije stvarnosti. Postoji veliki broj intelektualaca koji su svesni ovih problema, ali koji nikada nisu pozvani da govore u medijima. Kada je u pitanju demografija, imamo odlične stručnjake, koji vide da Francuska menja svoju populacionu strukturu. Ali, kao što se pre pedesetak govorilo o antifašizmu i ako niste bili u tom diskursu, bili biste izopšteni, ako ja sada govorim o ovome u svojoj zemlji, rizikujem da budem okvalifikovan kao rasista - kaže urednik časopisa "Šoa".


Šta je "Šoa"?

Naziv ovog izdanja je reč koja je zapravo sinonim za Holokaust i označava uništavanje Jevreja u Evropi. Ali smisao nije isti, napominje sagovornik. "Posle rata, teško nam je bilo da otkrijemo reč koja će objasniti ono što se dogodilo. Sami Jevreji su pred kraj rata i neposredno po njegovom završetku koristili reč "Hurban", što se može prevesti kao "uništenje", ali ona se u užem smislu odnosila na destrukciju dva hrama. Trebalo je zato naći novu reč i u hebrejskom jeziku, u Izraelu vrlo brzo su preuzeli reč "šoa", ali samo u Izraelu, a ne u ostatku sveta. Razlika između "šoa" i "Holokausta" jeste ta što je prva u svakodnevnoj upotrebi i nema religijsku pozadinu kao druga (žrtvovanje bogu). Ta reč se nametnula u nekim delovima Evrope, recimo u Francuskoj, posle filma Kloda Lancmana od pre tridesetak godina koji se takođe zove "Šoa". Reč šoa se ustalila u još nekim zemljama, pre svega frankofonskim.

Nije bilo masovnog pogroma Jevreja u Francuskoj tokom Drugog svetskog rata. Jevreji iz Francuske čine 1,3 odsto od svih žrtava Holokausta u Evropi. Od predratne populacije Jevreja u toj zemlji, stradalo je 25 odsto. Ipak antisemitizam postoji, i to veoma jak. On je imao dva pika, jedan je bio prilikom afere Drajfus, a drugi 30-ih godina prošlog veka. Između je bio period zatišja, period između dva rata, kada se društvo pomirilo kada je u pitanju ta tema. Francuska nema centralnu ulogu kada je u pitanju Holokaust. Da li je antisemitizam prisutan danas? Da, on nije izmišljen, kaže naš sagovornik. Već nekih 20-ak godina kako se rađa novi antisemitizam u Francuskoj. Deo javnosti je negirao taj novi antisemitizam, do trenutku kada su se pojavili mrtvi. "Mi smo jedina zemlja u Evropi u kojoj je ubijeno osam ljudi zato što su Jevreji, i to zadnje dve i po godine, od 2012."

- Naravno, ima i drugih zemalja gde je antisemitizam jak, možda i jači, ali jedino u Francuskoj je bilo mrtvih. To je čitava jedna javnost koja je bila na levoj političkoj opciji, koja nije prihvatala novi antisemitizam. A mi smo danas suočeni sa jakim antisemitizmom, koji za posledicu ima da su sve sinagoge i jevrejske škole pod zaštitom policije i vojske. U mom kvartu su jedna velika škola i velika škola. Od januara ispred škole tamo stoje tri jako naoružana vojnika. I ispred sinagoge su vojnici. Ispred memorijala Šoa su tri vojnika i tri policajca. Vojska zato što nema dovoljno policajaca jer zbog atentata koji se dešavaju, više od 2.000 policajaca je angažovano da bi čuvalo pojedince, od predsednika Francuske, pa naniže. Između ostalog, i veliki rabin Francuske ima pored sebe dvojicu policajaca koji ga stalno prate - kaže Bensusan.


Predrasude i na levici i na desnici


Francusko društvo je svesno šoe, ima jako veliki broj ljudi (80 odsto) koji smatraju da ova tema treba da bude u školskom programu. Veliki broj Francuza smatra da je Holokaust najznačajniji događaj tokom Drugog svetskog rata, što je bilo nezamislivo pre tridesetak godina, dodaje naš sagovornik. "Veliki napor je učinjen da se obrazuje stanovništvo, 1982. u školski program viših razreda osnovne i u srednjoj školi ušao je učenje o Holokaustu. To su sada generacije zrelih ljudi. Ipak, malo je paradoksalno što nema mnogo istoričara u Francuskoj koji se bave Holokaustom, za razliku od Nemačke ili SAD." Takođe, važan razlog je bio i taj što je šezdesetih godina prošlog veka jevrejska zajednica u Francuskoj postala najbrojnija u Evropi. Svuda u ostatku kontinenta, došlo je do pada, a u Francuskoj do rasta. Međutim, "đavo ne miruje".

- Antisemitizam u Francuskoj, onaj nasilni, radikalni, potiče sto odsto od populacije arapskog porekla, islamistički nastrojene. Ali, kada su u pitanju ideje, on se može pronaći kod ekstremne desnice, na primer katolički radikali, i to ne samo oni, te kod ultralevice koja je izrazito anticionistička, pri čemu taj anticionizam flertuje sa antisemitizmom. Imamo ankete iz 2014. koje govore o antisemitskim predrasudama, iz kojih smo shvatili da su one na istom nivou kod ekstremne desnice, kako i ekstremne levice - objašnjava naš sagovornik uz opasku da je antisemitizam strast, i ne treba očekivati da bude racionalan. "U njemu postoje kontradiktorne slike koje jedna drugu potiru. Recimo, 1920. u antisemitskim sredinama, Jevrejin je prezren što je s jedne strane podsećao na Trockog, a s druge na Rokšilda."

Antisemitizam nije problem broj jedan u Francuskoj, svestan je naš sagovornik. On ističe da je najveći problem masovna nezaposlenost. Drugo je kriza francuskog identiteta, morala, i to teška. U Francuskoj je mnogo jača kriza ta kriza nego u nekim drugim zemljama, pošto postoji veliki problem imigracije, njene integracije. Danas je Francuska suočena sa problemom radikalnog islama koji nije postojao pre četiri decenije. Društvo je trenutno potpuno raspolućeno, a sadašnji antisemitizam se nadovezuje na nekadašnji - francuski, kao i onaj arapski antisemitizam.

- Ako bi integracija stanovništva arapskog porekla uspela, antisemitizam bi mogao da se smanji, jer bi integracija značila asimilacija, odnosno usvajanje nekih vrednosti Francuske Republike među kojima nije antisemitizam. Ali, ja u to ne verujem. Mislim da može da dođe do integracije u smislu socijalne hijerarhije, da ti ljudi postanu deo srednje klase, ali to bi moglo da se desi, a da se antisemitske predrasude ne izgube. Postoji mit da se antisemitizam smanjuje sa obrazovanjem, međutim to nije tačno. Antisemitizam je u tim sredinama najčešće stvar porodičnog nasleđa. Treba dodati i to da su Arapi muslimani veoma brojni, ima ih najmanje šest miliona, a Jevreji sve malobrojniji, njihov broj je trenutno između 500 i 550 hiljada. Stoga bismo čak mogli zamisliti da će francuske vlasti sve više zatvarati oči pred antisemitizmom, što će dovesti do novog iseljavanja Jevreja - upozorava Bensusan.




Misija memorijala i časopisa
Pre svega misija se odnosi na Francusku i odnosi se pre svega na srednjoškolce i osnovce. Ali, takođe i na javnost koja posećuje naše izložbe i čitaoce našeg časopisa, odnosno naših knjiga. Ali, generalna misija se odnosi na Francuze i frankofonu publiku. Od 2005. memorijal se proširio, ima više novca, ima i međunarodnu misiju i većina novih misija se odnose na obuku u inostranstvu. Postoje dva aspekta, memorijal organizuje obuku na licu mesta u inostranstvu sa lokalnim istoričarima kao što je slučaj u Beogradu, i organizuje seminare od nekoliko dana koja obuhvata istoričare iz drugih zemalja u Parizu.


Zablude levice
Kad govorim da ekstremna levica ima tendenciju ka antisemitizmu, to nije ništa novo. Ona je u 19. veku bila jako antisemitska, još pre afere Drajfus. Tako je osnivač najvećeg sindikata u Francuskoj bio antisemita. Dakle postoji ta tradicija na levici. To se može objasniti tako što se stavlja znak između Jevreja i kapitala, novca. To razmišljanje nikada nije nestalo. To se videlo čak i u komunističkom pokretu u Francuskoj tokom tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Kada je došlo do kolonijalne traume na severu Afrike, došlo je do razmišljanja levice koja je bila antikolonijalna. Tu je slika Arapina koji se posmatra kao imigrant u Francuskoj, koji je uvek doživljavan kao žrtva. I u tom antikolonijalnom kontekstu, Izrael se doživljava kao


Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара